Muzičari

Željko Vasić – Biografija 2019, Visina, Težina, Godište

Željko Vasić je od malilh nogu imao jasan cilj. On je pratio svoje snove i koračao je hrabro u susret njima. Uz to, ulagao je puno rada, ljubavi i vere da će mu se snovi ostvariti i da će stići tamo kuda je naumio.

Danas, Željko je mlad i uspešan čovek, otac dvoje dece, suprug, osoba koja ima izgrađenu karijeru, ugled na domaćoj estradi i koji zavređuje puno poštovanje svoje publike.

Ono što je najvažnije to je da njegovu karijeru nije pratila nijedna afera, niti natpis u „žutoj štampi“, za razliku od mnogih njegovih koleginica i kolega.

Odrastanje Željka Vasića i usmeravanje na budući poziv

Željko Vasić se rodio 10. decembra 1979. godine u Zaječaru. U horoskopskom znaku je Strelac. Ima mlađeg brata.

Željko potiče iz muzičke porodice. Otac ga je od malih nogu usmeravao. Kada je imao samo pet godina, deda mu je za rođendan kupio jednu malu harmoniku sa kojom je on, prema svojim rečima, „maltretirao“ svoje ukućane.

Njegov otac je oduvek voleo muziku i posedovao talenat, pa je Željko ovo nasledio od njega. Kako sam Željko kaže, otac je isto bio pevač, ali se nije afirmisao jer u svoje vreme nije imao ambicija za to. Možda je na to uticala i mala sredina iz koje potiču i koja ne dozvoljava da se ljudi upuste u popularnu muziku.

Nije imao ni punih devet godina kada su ga upisali u nižu muzičku školu u rodnom gradu. Tamo je naučio da svira. Danas, harmoniku više nema jer ju je prodao 1994. godine, ali pozajmi od prijatelja kad god mu zatreba.

Željko tvrdi da je bio poslušno dete jer je bio stariji sin. Mlađi brat je bio neposlušan i razmažen kao i sva mlađa deca. Željko je oduvek znao šta sme, a šta ne i nikada nije pravio velike nestašluke. Priseća se da je jedino u školi ponekad umeo da sa drugovima napravi neki zajednički nestašluk da se ne bi izdvajao iz društva.

Željko kaže da je majka ponekad umela da upotrebi batine kad nešto ne bi bilo kako treba. Imala je „laku ruku“ pa Željko nije baš siguran da li je svaki put zaslužio „ćušku“.

Pre nego što je napustio rodni Zaječar, Željko je imao svoju rok grupu sa nepunih 14 godina. Pošto je njegov rodni grad Zaječar poznat kao grad festivala „Gitarijada“, bilo je logično da se i on i njegovi vršnjaci zainteresuju za rok.

Otac ga je terao da uči da peva pesme Dragana Stojnića, Lea Martina i ostalih pevača koji su za njega u to vreme bili pravi „smor“. Ipak, kada se sada osvrne na taj period shvata da je otac bio u pravu i da je na taj način uspeo da upozna muziku u najširem rasponu.

Otac mu je zadavao upoznavanje sa džezom, rokom, makedonskim pesmama, crnogorskim pesmama, sa sevdalinkama, itd. Prolazio je repertoar od grupe „Pro arte“, pa sve do Zdravka Čolića. Željko tvrdi da danas zna veliki broj pesama i da je to sve najviše zahvaljujući njegovom ocu.

Velika prekretnica bio je završetak osnovne škole i odluka da upiše srednju muzičku školu u Beogradu.

Sa svega 14 godina odlazi u prestonicu iz svog rodnog grada i toplog porodičnog okruženja. Pronašao je stan koji je delio sa cimerima koje prvi put vidi. Priseća se kako je u to vreme sve za njega bilo novo i nepoznato i kako je morao da se snalazi sam. Iz Zaječara su mu slali u početku domaću hranu, ali je posle nekog vremena shvatio da mora da nauči da kuva.

Željko se danas priseća kako mu je odlazak iz porodičnog doma i rodnog grada bio veoma bolan, a njegovim roditeljima još i više nego njemu. Sada, kada ima i svoju decu, još više razume koliko je strašna pomisao pustiti dete da ode iz kuće u tako mladim godinama. Naročito je težak bio prelazak iz male, palanačke sredine u ogroman grad kakav je Beograd.

Prvi dani u Beogradu su mu bili veoma slikoviti i upečatljivi. Najviše mu je u sećanju ostala slika glavne autobuske stanice i „štajge“ gde su prvi ljudi na koje se naiđe taksisti i šibicari. I dan danas mu je jedna od prvih asocijacija na dolazak u Beograd taksista prevarant i vožnja od autobuske stanice do njegove ulice u kojoj je trebalo da živi sa cimerima.

Prve nastupe Željko je imao sa 14 godina. Stasao je vrlo mlad i čini mu se da je morao brže da odraste nego mnogi njegovi vršnjaci. Od početka je vrlo ozbiljno shvatao svoj posao jer ga je otac učio da svemu mora da pristupa kao pravi profesionalac.

Kada je zarada u pitanju, Željko kaže da je umeo i sam da zarađuje, ali su mu i roditelji dosta pomagali na početku. Nije mu bilo lako da posle nastupa odlazi u školu, ali je imao sreću da su mu profesori „gledali kroz prste“ i imali razumevanja za njega.

Kada je došlo vreme da upiše akademiju, odustao je od daljeg muzičkog školovanja. On kaže da je to bilo zbog toga što se razočarao u naš sistem muzičkog obrazovanja jer taj sistem ne daje veću slobodu onim ljudima koji se bave muzikom i van fakulteta. Naš muzički obrazovni sistem je usmeren isključivo na klasičnu muziku, a Željko nije ljubitelj klasike.

Željko Vasić nije završio vojsku i kako i sam kaže, uspeo je da je eskivira na svaki način jer nije siguran kako bi se snašao sa nasilnim komandama i autoritetima.

Njegov prvi profesionalni pevački angažman se desio sasvim slučajno. Imao je pravo pevačko vatreno krštenje u svom rodnom Zaječaru. Naime, pevač u jednom kafiću u Zaječaru u kome je Željko svirao nije se pojavio na poslu.

Gazda kafića, očajan, zamolio je Željka da preuzme mikrofon i otpeva sve što zna kako veče ne bi propalo. Željko je za sat vremena otpevao sve što je znao i bio potpuno zbunjen, ali je publika zato bila potpuno oduševljena. Svi su uživali.

Gazda kafića je tada rešio da ga angažuje i Željko je samostalno nastupao.

Ponekad se dešavalo i da ga otac „navuče na tanak led“. Dok su ponekad svirali zajedno, on ga je ostavljao u sred svirke i puštao ga da se sam izbori sa „vukovima“.

Željko voli da kaže da se on bavi isključivo i samo muzikom i da pošto od toga živi i izdržava svoju porodicu, nekada mora da peva i ono što ne voli. Njegov poziv nije uvek sjajan i sladak, ali to znaju svi koji se bave sličnim poslom.

Nekada, dok je bio na početku karijere, morao je da peva i pod šatorom i na raznim svadbama, što naravno nije nimalo lako.

Dok je bio dete išao je sa ocem na vlaške svadbe u okolini Zaječara i Negotina. Ove svadbe umeju da traju i po tri dana. Takvi događaji su za muzičare najteži jer su neprestano angažovani i vrlo malo spavaju.

Željko se ne stidi ovakvih muzičkih izleta jer smatra da su mu oni doneli veliko iskustvo, upoznavanje sa svim muzičkim žanrovima, ali i lepa poznanstva sa kolegama i onim manje poznatim muzičkim poslenicima.

Na neki način, to ga je učinilo i objektivnijim slušaocem i sudijom kada je kvalitet u pitanju.

Porodica Željka Vasića

Željko ponosno govori kad god je u prilici da je kroz sve lepo i ružno u životu lako prošao najviše zahvaljujući svojoj supruzi. Ivana mu je bila devojka od 18. godine. Ona je imala 20 godina i bila je već na fakultetu, a Željko je bio na samom kraju srednje muzičke škole kada su se upoznali. Nakon nekog vremena odlučili su da se uzmu i njihov brak traje sve do sada. Željko je veoma ponosan na svoj brak.

Njegova supruga je osoba koja ga dobro poznaje i koja mu je u mnogim situacijama bila neophodna kočnica, ali i savest. Ona je svedok svih njegovih padova i uspona, zna sve njegove vrline i mane i to je čini njegovim najboljim prijateljem. Pošto je Ivana psiholog po struci, on smatra da je to pravi poklon od Boga jer mnogo znači kada u kući imaš svog privatnog psihologa, ali i dobrog roditelja za vaspitanje dece i izgradnju dobrih i kvalitetnih međuljudskih i porodičnih odnosa.

Ivana i Željko imaju dvoje dece: Andreja i Lenku. Sa svojom decom Željko ima divan odnos.

Željkovi nastupi i profesionalna karijera

Željko je devedesetih godina nastupao po klubovima u Beogradu, kao i po famoznim splavovima na kojima je imao prilike da se formira u jednoj nimalo prijatnoj sredini. Jedan od splavova na kome je svirao bio je i poznati splav „Lukas“.

Priliku da ima svoj prvi medijski nastup dobio je 2001. godine. Tada je nastupio na „Sunčanim skalama“. Pesmu je napisao Vlado Georgijev. Ona je uskoro postala hit i većina ljudi i dalje pevuši kada se na radiju čuju poznati stihovi pesme „Žena kao ti“.

Kroz tri godine je odlučio da opet nastupi na istom festivalu sa pesmom „Pratiš me u stopu“, istog autora.

2004.godine je izašao njegov maksi singl „Intro“, a posle duže pauze mu je izašla pesma „Samo moja“. To je bila najava za njegov drugi album. Ovaj album je postigao zapažen uspeh.

2005.godine, Željko je održao svoj prvi solistički koncert u Sava centru u Beogradu, a odmah potom i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Nakon toga krenuo je da niže hitove poput letnjih pesama „Zanjiši kukovima“, „Voli me i ne voli me“, „Željo moja jedina“.

Željko Vasić – pevač

Rođen: 10. decembar 1979. Zaječar

Bračno stanje: oženjen, dvoje dece

Instagram: @v. Zeca

Twitter: @zeljko_vasic

Sponzorisano:

Loading...
loading...