Toma Zdravković je jedna od najautentičnijih muzičkih i pevačkih zvezda i prava legenda na Balkanu.
Bio je čovek koji je velikom snagom voleo sve ljude i nikada nije pravio razliku među njima.
O tome najbolje svedoči jedna anegdota koju saznajemo iz prisećanja njegove supruge Slavice.
U Aleksincu je jednom prilikom susreo grupu rudara koji su se vraćali iz svoje treće smene. Sve ih je odveo u kafanu i sa njima se veselio dve noći i dva dana. Eto takav je bio, legendarni Toma Zdravković!
Poreklo i detinjstvo Tome Zdravkovića i početak pevačke karijere
Toma Zdravković se rodio 20. septembra 1938. godine u Aleksincu. Otac mu se zvao Dušan i bavio se mesarskim zanatom, a majka mu se zvala Kosara i bila je, kao i većina žena u to doba, domaćica. Rodila je petoro dece. Toma kome je nadimak bio Dado, imao je još tri brata (Aleksandar, Ivan, Novica) i jednu sestru Mirjanu.
Neposredno pred početak Drugog svetskog rata, porodica Zdravković je odlučila da se preseli u selo Pečenjevce nadomak Leskovca. Živeli su teško i u siromaštvu.
Toma je uspeo da završi osnovnu školu i uz to kurs za traktoriste. Pred sam završetak osnovnog školovanja, primili su ga u amatersko pozorište jer je voleo scenu. Već u to vreme je morao da obavlja najteže fizičke poslove kako bi pomagao porodici, ali je u slobodno vreme voleo da peva.
Rano je shvatio i uvideo da ne želi da ostane na selu. Imao je petnaest godina kada je započeo da peva po lokalnim kafanama i ubrzo je bilo jasno da će mu to biti jedini put.
Ljudi i meštani koji su ga slušali uviđali su da u njegovim interpretacijama ima nečeg drugačijeg, bez obzira što je Toma, onako neugledan i mršav, delovao kao da nije za scenu.
Međutim, mladi Toma se ozbiljno predavao pevačkom zanatu i po svaku cenu je želeo da ode dalje i zapeva u nekim većim mestima. Prvo veće mesto bio je grad na jugu Srbije – Leskovac. U ovom gradu je upoznao pevačicu Silvanu Barjaktarević 1956. godine. Silvana, udata Armenulić, postala je velika zvezda i obeležila čitavo ovo doba.
Ona je Tomu povela u poznatu kafanu po imenu „Radan“ jer je tamo nastupala sa svojim orkestrom. Toma je slušao, krao zanat i pevao zabavne, starogradske, narodne pesme, ali i italijanske kancone i francuske šansone.
Po muzičkim kuloarima i među profesionalnim muzičkim izvođačima je počelo da se govorka da u Leskovcu postoji neki mladić po imenu Toma koji vrlo lepo peva. On je pevao u kafani „Dubočica“ u Leskovcu i tu se prvi put izistinski upoznao sa institucijom kafane.
U to vreme kafane nisu bile ono što su danas. To su bila mesta koja se mogu uporediti sa kulturnim ustanovama onog doba. U kafanama se nije samo provodilo kratko vreme, već se, na neki način, živelo. Vlasnicima kafana je bilo važno da imaju dobru muziku uz pomoć koje će izgraditi svoj imidž i privući dosta gostiju.
Vrlo brzo, zahvaljujući stečenoj reputaciji i preporukama, Toma odlazi u Tuzlu i tamo u hotelu „Bristol“ počinje da nastupa. U ovom lepom hotelu, Toma je radio čitavih pet godina. Sala hotela je uvek bila puna kada je Toma nastupao.
Ljudi su voleli njegov glas, njegovu tugu koja je privlačila svojom iskrenošću. Već u to vreme, Toma je poželeo da sam komponuje, pa je stalno sviruckao na klaviru. Međutim, ti prvi radovi nisu bili primljeni kako je on zamišljao da treba.
Tomine ljubavi i nove prilike u karijeri
U Tuzli je prvi put ugledao svoju veliku ljubav Slavicu. U ovu devojku se zaljubio, ali mu je ona zadala mnogo muka. Slavica je bila iz Travnika, plave kose i vitkog stasa. Studirala je u Beogradu. Toma je bio ozbiljno zaljubljen i rešio je da iznajmi stan za nju i njega. Želeo je da je oženi.
Nažalost, jednog dana je pročitao njene dnevničke zapise i shvatio da ona zapisuje sve svoje ljubavne avanture. Ti zapisi su pokazali da mu je bila neverna. Toma, dobar kakav je bio i zaljubljen, odlučuje da joj pruži još jednu šansu.
Uskoro mu je istekao ugovor sa hotelom „Bristol“, pa se zajedno sa Slavicom zaputio u Beograd, a kasnije i u Novi Sad.
Kada su stigli u Beograd, Toma se susreo sa svojim dobrim prijateljem Tokovićem (Dragan).
U to vreme Dragan Toković je pevao u baru na Terazijama. Toma ga je zamolio za pomoć i želeo je da se oproba u nekom od beogradskih kafana ili barova. Pošto je Toković već bio popularan, želeo je da napusti Bezistan i upoznao je Tomu sa šefom kafe-bara u kome je do tada pevao. Šef je pristao da Toma zameni Dragana.
U jednom trenutku su održavali probu, a u kafeu su bili veliki fudbaleri Šekularac i Miladinović, ogromne zvezde u to vreme. Toma je imao veliku tremu i činilo mu se da mu se oni podsmevaju. U jednom trenutku je ugledao Slavicu kako sedi sa Miladinovićem i priča sa njim kao da se već dugo poznaju.
Kada je Toma prišao stolu, Slavica mu je objasnila da mora da ide da vidi neke drugarice i da će mu se kasnije pridružiti u njihovoj hotelskoj sobi hotela „Balkan“. Vratila se vrlo kasno, a Toma nikako sebi nije želeo da prizna sa kim ima posla. Poveo ju je sa sobom u Novi Sad.
U Novom Sadu je dobio mogućnost da zapeva u hotelu „Vojvodina“.
Tomin ljubavni i emotivni život nikako nije bio dobar i uticao je u velikoj meri na njegov pevački posao. Toma je želeo mnogo više.
1962.godine Toma dobija angažman u beogradskom hotelu „Metropol“. Usput je odlazio i na gostovanja po drugim mestima, pa se tako jednom prilikom obreo u hotelu „Vojvodina“ u Zrenjaninu. Dok je pevao popularne šlagere onog vremena, pojavila se jedna vrlo zgodna crnka koja mu je privukla pažnju. Bila je to Olgica koja je učinila da Toma zaboravi na sve muke sa Slavicom. Ubrzo ju je pitao da se uda za njega i Olgica je pristala.
Iz braka sa njom Toma je dobio ćerku Žaklinu. Žaklina se rodila 22. novembra 1963. godine, na isti dan kada je izvršen atentat na Kenedija. Naravno, devojčica je dobila ime po čuvenoj supruzi ubijenog predsednika SAD-a.
Nakon toga Toma dobija poziv za vojsku i odlazi, ali ga puštaju nekoliko meseci kasnije zbog lošeg zdravlja. Njegove bračne trzavice se pogoršavaju i on se razvodi sa Olgicom u Osijeku.
Toma je boravio na Svetom Stefanu u Crnoj Gori i tamo pevao kada je primio telegram u kojem su ga obavestili da je njegova bivša devojka Slavica veoma bolesna i da je izjavila da želi da ga vidi još jednom. Ona je ležala u Sarajevu u bolnici. Slavica je umrla, a Toma je napisao pesmu „Buket belih ruža“ koja se smatra jednom od njegovih najtužnijih pesama.
Od kafane…do kafane…
Posle Svetog Stefana, Toma je krenuo dalje. Pevao je u Nišu, u hotelu „Park“, a zatim u „Gradskom podrumu“ u Beogradu. Poznato je da je u ovoj beogradskoj kafani pevao tri godine za redom, svake večeri. Gosti su izlazili opijeni njegovom melodijom u ranim jutarnjim časovima.
U ovoj kafani je Toma upoznao svoju drugu suprugu Milicu. Posle nekoliko meseci zabavljanja njih dvoje su se venčali. Kažu da je ova žena bila vrlo razložna i staložena i da je izgledalo kao da se i Toma uz nju promenio. Smanjio je alkohol, prestao da se kocka…
1963.godine izdvačka muzička kuća „Diskos“ mu je ponudila da snimi ploču. Uz ploču nije išla nikakva reklama, pa ploča nije doživela veći uspeh.
Toma je nekako u sebi već bio pomiren sa činjenicom da je kafana njegova sudbina i da od ploča neće biti ništa. Počeo je da peva u kafani „Stadion“ i za samo nekoliko nedelja uspeo je da je pretvori u kultno mesto u koje su svi hrlili.
Direktor predstavništva kuće „Jugoton“ mu je ponudio da za njih snimi ploču i Toma mu je odneo neke svoje demo-snimke. Ilija Genić je uradio aranžmane i ubrzo je njegov singl postao zlatni singl.
Bio je puštan na skoro svim radio i TV stanicama, a organizatori festivala su počeli da ga pozivaju.
U godinama koje su usledile, Toma je osvajao brojne nagrade i snimio mnogo albuma. Njegove najpoznatije pesme su: Noćas sam tužan, Ciganko moja, Ja nemam nikog na svetu, Ljubavi, živote moj, Sliku tvoju ljubim, Danka, Sudbino, Prokleta nedelja, Umoran sam od života, Ej Branka, Branka, Dva smo sveta različita, Dotakao sam dno života, Svirajte noćas samo za nju, itd.
Toma Zdravković se u toku svoje burne karijere pojavio i na filmskom platnu, u filmovima „Balkan ekspres“ i „Bolje od bekstva“.
Treba napomenuti da je poznatu pesmu koju peva Silvana Armenulić, „Šta će mi život“, napisao Toma Zdravković.
Toma je imao veliki problem sa alkoholom i kockom. Njegov životni stil doveo je do toga da ima velike zdravstvene probleme.
Sedamdesetih godina je otišao u Ameriku, a zatim i u Kanadu. Tamo je sreo Gordanu, sa kojom se oženio i dobio sina Aleksandra. Imao je dve operacije i zdravlje mu se samo privremeno stabilizovalo, ali je on nastavio da puši i pije.
Pred kraj 1978. godine se vraća sa porodicom u Jugoslaviju.
Nakon četvrt veka bavljenja muzikom, održao je 1982. godine svoj prvi solistički koncert u Domu sindikata.
Bio je gradska legenda.
Ovaj svet je napustio 30. septembra 1991. godine.
Sahranjen je na Centralnom groblju, nedaleko od restorana „Ambasador“.
Tomislav Toma Zdravković, nadimak Dado, pevač i kompozitor
Rođen: 20. novembra 1938. godine u Aleksincu
Umro: 30. septembra 1991. godine u Beogradu
Sajt fan kluba: www.tomazdravkovic.rs
