Tanja Pjevac – Biografija 2020, Visina, Težina, Godište

Mnogi su je prvi put ugledali u domaćem sitkomu Ljubav, navika, panika koji se na TV Pink prikazivao od 2005. do 2007. godine i posle toga reprizirao mnogo puta. U seriji je igrala ulogu šefice Olje.

Šira javnost je, s vremena na vreme, gleda u humorističkoj seriji Državni posao koji veliki deo publike prati preko YouTube kanala.

Zaljubljenici u pozorište je mogu gledati u predstavama Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada u kome je zaposlena kao stalni član ansambla.

Svoje filmske uloge ostvarila je u filmu Čekaj me, ja sigurno neću doći, Nije kraj i Šesto čulo, a pojavljivala se i u seriji Vratiće se rode i Vojna akademija.

Reč je o glumici Tanji Pjevac.

Obrazovanje i studije glume

Tanja Pjevac se rodila 2. septembra 1980. godine u Novom Sadu. Odrasla je u svom rodnom gradu i u njemu završila osnovnu školu i tri razreda gimnazije, da bi nakon treće godine okušala sreću na prijemnom ispitu za glumu.

Želela je da proba kako je kasnije ne bi grizla savest, ali nije verovala da će biti primljena. Međutim, sreća joj se osmehnula, a njen talenat je bio prepoznat, pa je Tanja postala student pre nego većina njenih vršnjaka.

Kako se sada priseća, Tanja uopšte u to vreme nije razmišljala o glumi kao profesiji, već je to za nju bila neka vrsta iracionalne potrebe i jedina stvar koju je mogla da izabere da radi, bez jasnih planova ili konkretnih očekivanja.

Bila je mlada i nije znala ni šta gluma nosi sa sobom, ni koji će biti zahtevi drugih od nje, niti je razmišljala koliko i da li će biti plaćena. Gluma je, jednostavno, za nju bila jedan jedini izbor. Danas se sa osmehom seća tih dana i shvata da je bilo normalno da bude zanesena tinejdžerka sa svojim idealima.

Glumačku klasu na departmanu dramskih umetnosti je te godine, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, primao velikan našeg glumišta, profesor Mihajlo Miša Janketić. To je bila njegova prva klasa koja je dala puno dobrih i kvalitetnih glumaca.

Iz ovog perioda života Tanja pamti 1999. godinu kada je polagala prvi ispit i kada je u isto vreme naša država bila pod NATO agresijom. Kako danas kaže, pripadala je onoj generaciji koju su zadesile sve nevolje koje su mogle da se dogode u to vreme.

Na Akademiji nije bilo uslova za studiranje kao što je danas. Nije bilo dovoljno adekvatnog prostora za časove i probe,pa su studenti provodili vreme i predavanja sa vežbama u malim, kamernim prostorima.

Ipak, ono što je najvažnije, kako Tanja danas tvrdi, je stvar koju su kao studenti naučili i poneli sa sobom – lepo vaspitanje. I ona i njeni klasići se prisećaju reči svog preminulog profesora mentora Miše Janketića da je važnije da od njih napravi dobru publiku, nego dobre glumce.

Takođe, njene kolege i ona su tada naučili da poštuju autoritete, da budu skromni i da veoma dobro upoznaju sebe. Profesor Janketić ih nije niti štedeo, niti mazio i nije im dopuštao da imaju nerealne predstave o sebi i svetu oko sebe.

Tanja smatra da je jedna od najvažnijih stvari koje je naučila od svog profesora to da je “u glumi najgora gluma”. Ona se sve vreme trudila u toku svojih studija da sazna ko je, kakva je i da prizna sebi gde su joj granice, a potom da barata onim materijalom koji poseduje.

Sve ono što je tada pokušavala da shvati, kao mlada studentkinja glume jeste da je gluma kompleksan psihološki proces i da je za svaki kvalitet potrebno vreme, ali i ona suštinska bit umetnika koja je u stanju da prepozna svako samozavaravanje i zavaravanje.

Ovakav tretman i pedagoški rad je Tanji prilično pomogao u daljoj karijeri, pogotovu kada je sarađivala sa važnim evropskim rediteljima. U jednom intervjuu, Tanja Pjevac se poziva na tvrdnje reditelja Aleksandra Popovskog da su glumci koji dolaze iz Novog Sada nekako drugačiji od onih iz Beograda jer poseduju neku vrstu “ludila”, ali i sumnje u sebe, pa ih to stalno gura napred. I ona se slaže sa ovim rečima čuvenog reditelja i veruje da su novosadski glumci ako ništa drugo, a ono drugačiji od svih ostalih.

Za razliku od drugih akademija glume, njihovo školovanje je teklo drugačije. Profesori im nisu dozvoljavali da se razmeću i prave važni, da se međusobno takmiče i dokazuju, reklamiraju, itd. Često se dešavalo da se neke kolege čude njihovim ispitima, pa čak i da sumnjaju u ono što oni rade, ali su ona i njeni klasići verovali u profesora i sebe i svojski se trudili.

Tanja Pjevac smatra da joj je to itekako pomoglo da se afirmiše. Naravno, kao i u svakoj životnoj situaciji i u ovom poslu je važan i određeni sticaj srećnih okolnosti, koji je ona imala.

Početak profesionalne karijere

Prvi profesionalni angažman koji Tanja Pjevac smatra presudnim u svojoj karijeri dogodio se gotovo na samom početku. To je bila uloga u predstavi Ravangrad koju je režirao jedan od najboljih reditelja današnjice, gospodin Dejan Mijač, u Srpskom narodnom pozorištu. Glumci su se za ovu predstavu, između ostalog, birali i putem audicije.

Tanja je učestvovala na audiciji i dobila jednu malu ulogu. Kada je krenuo rad na predstavi i kada je čitav proces počeo da se zahuktava, reditelj Dejan Mijač je Tanji dodelio drugu, veću ulogu, a onda je i nju dopisivao i razigravao. Ta uloga je bila uloga Bulke.

Zahvaljujući ovoj ulozi, Tanja Pjevac je kasnije dobila priliku da zaigra u predstavi Mletački trgovac (Šekspir) koju je režirao Egon Savin, takođe čuveni reditelj.

Predstava je rađena i igrana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu i to je bila prilika da Tanja započne svoju beogradsku karijeru.

Televizijske uloge

Kada je prešla u Beograd, stvari su počele da se razvijaju same od sebe. Kako je imala angažman u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, primetili su je producenti serije Ljubav, navika, panika i ona je dobila poziv da odigra ulogu šefice Olje u ovoj seriji.

Pošto nikada pre toga nije igrala pred kamerama, imala je tremu, ali i veliku odgovornost. Zavaljujući sjajnoj glumačkoj ekipi, posao je odlično urađen i ona ovaj period života pamti kao jedan od lepših.

Nakon toga, Tanja Pjevac je dobijala uloge u nekim od najboljih pozorišta kod nas, poput već pomenutog JDP-a, Pozorišta na Terazijama, Bitefa, Ateljea 212, itd. Sarađivala je sa uglednim i značajnim rediteljima poput Slobodana Unkovskog, Aleksandra Popovskog, Paola Mađelija i za kolege imala najbolje glumce od kojih je učila.

2008.godine je dobila ulogu u filmu Vinka Brešana – Nije kraj, kao i ulogu u popularnoj seriji Vratiće se rode.

2009.godine je imala dve premijere. U filmu Čekaj me, ja sigurno neću doći igrala je pored velikih glumačkih imena poput Mirjane Karanović, Petra Božovića, Danice Maksimović i dr. Druga premijera je bila TV serija Šesto čulo.