Duška Jovanić važi za jednu od najprovokativnijih novinarki bivše Jugoslavije, koja je uspela da opstane na vrhuncu svog posla sve do danas.
Tokom svoje karijere našla se na mestu urednika mnogih uviđajnih magazina.
Pored toga što je sjajan novinar, Duška se posvetila i pisanju knjiga, kao i televiziji. Sve ovo govori o njenom ogromnom talentu i svestranosti koja joj je pomogla da ostavi pečat, kako na našoj, tako i na stranoj sceni.
Duška Jovanić rođena je 1957. godine u Socijalističko Federativnoj Republici Jugoslaviji, u Beogradu. Nakon završene osnovne i srednje škole, Duška odlučuje da upiše Pravni fakultet u Beogradu, na kom diplomira u roku sa visokim ocenama.
Kao ostvarena urednica i novinarka ističe da moda uopšte nije naivna stvar, kako mnogi misle.
Duška kaže da dan ne može da započne bez ideja i sličica svojih omiljenih modnih blogerki, a to su Mija Knežević pozata kao “Beograđanka koja osvojila modnu scenu Njujorka“. Naime Mijin blog o modi je veoma posećen, iz dana u dan izaziva sve veće interesovanje. Pažnju je privukla čak i čuvenoj Ani Vintur.
Već deset godina vodi svoj blog pod nazivom “Mij- a – porter“.
Druga omiljena modna blogerka joj je Jana Oršolić koja se proslavila fontom Lovely, a trenutno radi na novom fontu pod nazivom “Mermer“. Ne sumnjamo da će i njime postići veliki uspeh.
Iako je u medijama prisutna već nekoliko decenija, o njenom privatnom životu vrlo malo se zna.
Duška Jovanić je glavna i odgovorna urednica prestižnog magazina Elle u Srbiji.
Rođena beograđanka, odrasla je u naselju Naimar, koje se nalazi u blizini Vračara, tačnije u ulici Internacionalnih brigada gde je živela njena baka. Njeni roditelji su se upoznali sasvim slučajno, naime oni su kao mladi živeli u istoj zgradi. Nakon dužeg zabaljanja, odlučuju da se uzmu te se sele u Braničevsku ulicu koju je Duška najviše volela u vreme zime, s obzirom da je strma pa je idealna za sankanje.
Na kraju ulice se stavljala mreža, te bi se sva dece okupila i sankala. Duška Jovanić kaže za sebe da je kao mala bila veoma trapava. Žao joj je što njeni roditelji pored nje nisu imali dece, jer kako kaže mnogo je teže biti jedinica.
Prvu ljubav je doživela sa svega četiri godine, naime, zaljubila se u svog komšiju. Imala je veoma čudnu i svakako unikatnu želju, kako kaže dugo je želela sa svojim komsijom da ode na Mesec, te je detaljno planirala njihov put.
Svoju ulicu najviše pamti po događaju koji je zadesio kada je imala devet godina. Dečak kom se dopadala odlučio je da joj izjavi ljubav tako što je ispisao celu ulicu jarkom crvenom bojom. Natpisi su bili ljubavni, a njeno ime je jasno bilo naznačeno.
Kada je pitanju ko je zaslužan za njen izgled, uvek duhovito odgovori da je to dečak koji ju je u vrtiću gurnuo, prilikom čega je slomila nos.
Bez obzira na to što su se njeni preselili ulicu dalje, Duška je odrasla u Internacionalnih brigada, jer kako kaže volela je da živi kod bake, što je svakao bio najlepši period u njenom životu.
Kako je njena baka uvidela da Duška voli više nju od svoje majke, odmah je poslala natrag kod roditelja da živi sa njima. Duška ističe da je nakon toga svoje detinjstvo doživljavala kao nesrećno. Mnogi misle da joj je baka sve dozvoljavala zbog čega je i volela da živi sa njom, međutim onda kaže da joj je baka bila veoma stroga.
Sa svega pet godina baka ju je upisala na časove francuskog. Najviše joj je zahvalna na tri stvari koje ju je naučila, prva je gledanje na sat, kako kaže to je za nju bio neverovatan doživljaj, druga, je što ju je pre polaska u osnovnu školu naterala da pročita sto knjiga i da za svaku od njih napiše kratak sadržaj, poslednja je da ju je naučila da kuva.
Želela je da nauči da svira neki instrument, ali zbog svoje visine nije mogla da svira klavir, a violina je nije zanimala.
Za Prvani fakultet se odlučila samo zbog toga što se u to vreme Žurnalistika, danas novinarstvo, nalazilo na Fakultetu Političkih nauka. U stanu u kom je živela imala je sliku Kralja Petra Prvog, bila je vaspitana na drugačiji način, baka joj je rekla da će od svih čuti da je Tito sjajan, ali da ne poveruje u sve to. Stoga je osećala da bi je gušilo sve na Fakultetu Političkih nauka, da bi bila okružena rasizmom, te se odlučila za Pravni fakultet.
Verovala je da ukoliko se ispostavi da je talentovana za pisanje, da će u tome uspeti bez obzira na ono što završi.
Redovno je pisala tokom osnovne škole, da bi se u gimnaziji time manje bavila. Bila je štreber, te je fakultet završila u roku.
Kako nije imala nikoga ko bi joj pomogao da se probije, odlučuje da se prijavi na nekoliko konkursa. Primili su je da volontira na Radio Beograd Eko program u nekim reklamnim emisijama. Vladimir Čeh joj je bio urednik. Tamo je volontirala dve godine.
Jedno vreme je bila u “Dugi“, nakon čega je otišla u “Bazar“, da bi se ponovo 1988. godine vratila u “Dugu“. 1994. godine pokrenut je “Profil“ gde se Duška Jovanić veoma kratko zadržala, nešto manje od godinu dana.
Nakon toga pokreće svoj “M“ magazin, koji je prestao da izlazi 2000. godine.
Za sebe ne misli da je fatalna žena, ali je drugi smatraju izuzetno tajanstvenom.
2003.godine hrvatska Gloria, tj. njen urednik, je poziva da bude prva urednica istoimenog magazina u Srbiji.
Duška jovanić je u horoskopu Lav, a u podznaku Vaga.
Uvek se strudila da bude drugačija od ostalih, da se na neki način izdvoji u svom poslu, jer u većini slučajeva pored neospornog talenta, neophodno je da ljudi imaju drugačiji pristup.
Duška je mnogima bila odbojna kada bi je gledali na televiziji, često i suviše drska. Postavljala bi pitanja koja drugi ne bi imali hrabrosti da postave.
Ime i Prezime: Duška Jovanić
Datum i mesto rođenja: 1957. godine, SFRJ, Beograd
Zanimanje: novinarka
Visina: /
Težina: /
