6.decembra 1833. godine u Novom Sadu rodio se Jovan Jovanović, jedan od najvećih i najpoznatijih srpskih pesnika.
U Novome Sadu je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju, a višu gimnaziju je dovršavao u Požunu i Halašu u Mađaraskoj.
Kada je završio gimnaziju, počeo je da studira prava u Pešti, zatim u Pragu i na kraju u Beču, gde je i diplomirao.
Nakon studija se vraća u Novi Sad i tamo biva postavljen za gradskog notara.
Međutim, već u to vreme je zavoleo književnost i pisanje, toliko da je ostavio posao koji je imao i pokrenuo list za književnost po imenu „Javor“. Negde u to vreme se i oženio svojom najvećom ljubavlju, Ružom Ličanin.
Ruža ili Eufrosina Ličanin je bila negovateljica njegove sestre od tetke, Pave Nešković. Zmaj je došao u posetu sestri i tu je upoznao Ružu. K
aže se da je bio veoma stidljiv i da nikako nije uspevao da joj pokaže svoja osećanja, pa je zbog toga pisao pesme u kojima je iznosio sve ono što oseća prema njoj. Pesme je čitala sestra, a posle je prenosila Ruži. Upravo je tako i počela da nastaje njegova pesnička zbirka „Đulići“.
Zmaj je otišao iz Novog Sada, a sve vreme je strahovao kakav će biti Ružin odgovor. Kada se vratio u Novi Sad, čekalo ga je pismo u kome je Ruža priznala da i ona isto oseća za njega. Njih dvoje su se venčali 1862. godine, a na svadbenom veselju su bile mnoge poznate zvanice.
Početkom 1863. godine postavili su ga za nadzornika Tekelijanuma u Pešti, ali se on ubrzo odlučuje za potpuno drugi smer i ostavlja sve te upisuje medicinu. Završio je medicinski fakultet i postao doktor.
Tada je već uveliko bio urednik šaljivog i humorističkog časopisa „Zmaj“, odakle i potiče njegov dobro poznati nadimak po kome ga svi znaju.
Nakon toga, Zmaj se sa porodicom seli u Pančevo i u ovom gradiću osniva humoristični list „Žižu“.
U Pančevu doživljava veliku tragediju – umire mu žena Ruža.
Odlučuje da se preseli, zatim, u Karlovce, a posle Karlovaca u Futog. U Futogu je bio opštinski lekar.
Tragedije, nažalost, nisu prestale da se nižu, jer mu u Futogu umire i jedino preostalo dete – kćer Smiljka.
Nakon smrti deteta, Zmaj napušta Futog i odlazi nazad u Novi Sad.
Do tog vremena je ime ovog pesnika već bilo slavno i poštovano, kako među običnim narodom, tako i među učenim Srbima.
1874.godine se odigrala velika proslava kojom je obeleženo 25 godina njegovog književnog rada.
1876.godine, Zmaj se seli u Kamenicu i radi kao opštinski lekar. Tamo je odlučio da pokrene svoj treći humoristički list po imenu „Starmali“.
Uskoro Zmaj dobija ponudu da pređe u Beograd i postane dramaturg Narodnog pozorišta. Ponudu je prihvatio i radio na tom mestu neko vreme.
Mesto ga ipak nije držalo i on odlučuje da se preseli u Beč. U Beču je radio kao lekar i imao svoju praksu, ali je uz to učinio i jednu veliku stvar, a to je bilo pokretanje dečijeg književnog časopisa „Neven“.
Posle nekoliko godina se vraća u Srbiju, u Beograd i radi kao lekar.
1892.godine Narodna skupština Srbije je donela odluku da mu se doživotno uplaćuje svake godine po 4000 dinara zbog njegovih velikih književnih zasluga.
Na jesen 1898. godine Jovan Jovanović Zmaj odlučuje da ode u Zagreb na nagovor zagrebačkih Srba kako bi se tamo proslavila 50-godišnjica njegovog pesničkog staža. Ova proslava je bila 13. juna 1899. godine.
Na kraju, vraća se u Kamenicu i tamo umire 14. juna 1904. godine.
Zmajevo pesništvo
Za Zmaja se slobodno može reći da je bio pravi narodni pesnik, pesnik za svakoga i za svaki uzrast. Njegov pesnički opus se obraća svim generacijama, od 7 do 77 godina. Među njegovim neumrlim pesmama ima i onih za decu, ima rodoljubivih, divnih ljubavnih, opisnih, socijalnih i satiričnih.
Pesnikov pradeda Konstantin je bio cincarskog porekla i smatra se da se u Novi Sad doselio iz Makedonije još u 18. veku. Bio je trgovac stokom i žitom i zahvaljujući tome se obogatio. Sin Konstantinov, Jovan, zahvaljujući očevom bogatstvu, bio je od samog početka veoma ugledan, a i sam se bavio trgovinom. Jovanov sin, a Zmajev otac, Pavle, postao je senator i advokat i bio je ugledan građanin Novog Sada.
Prvi sin Pavlov – Jovan – rodio se 1833. godine, a posle su se rodili i njegovo četiri braće i jedna sestra. Ipak, preživeli su samo sinovi, Zmajeva braća Mita, Đura i Kornel.
Zmajev otac Pavle se družio i bio veliki prijatelj sa veliki romantičarskim pesnikom i učiteljem Njegoševim, Simom Milutinovićem Sarajlijom. Kada se Zmaj rodio, Sima Milutinović ga je blagoslovio rekavši: „Dabogda bio pesnik!“. Tako je i bilo.
Bez obzira što je bio pesnik, Zmaj je bio vrlo uspešan i u svom lekarskom pozivu. Uvek je ostajao dosledan etici da svakom čoveku treba pomoći u nevolji i da treba biti koristan u društvu. Poznato je da je u svom prvom lekarskom oglasu, kako se to tada zvalo, napisao da će sirotinju lečiti besplatno. Takođe, manje je poznato da je on bio jedan od osnivača sanitarnog nadzora koji je bio potpuno besplatan u školama, kao i suosnivač prve srpske ambulante.
Dok je bio lekar u Beču, pomagao je svojim Srbima i davao im upute za lečenje kod najboljih bečkih lekara.
Prva odštampana pesma Zmajeva bila je pesma „Srpska zora“. Ovu pesmu je objavio u temišvarskom časopisu „Južna plela“ 1851. godine. Ipak, Jovan Jovanović Zmaj je, iz nekog razloga, uvek uzimao za svoju prvu objavljenu pesmu „Proletno jutro“ koje je objavio u Letopisu matice srpske 1852. godine. Zbog toga se svi njegovi pesnički jubileji računaju od ovog datuma.
Najznačajnije pesničke zbirke Jovana Jovanovića Zmaja su „Đulići“ i „Đulići uveoci“. U ovim zbirkama je zapisana najlepša srpska lirska poezija. Na neki način, ove dve zbirke bi se mogle nazvati autobiografskom poezijom pesnikovom. Opevaju najradosnije i najtragičnije trenutke iz pesnikovog života.
U „Đulićima“ imamo vedre i lake stihove i pesme u kojima se opeva njegovo poznanstvo sa Ružom. Zbirka je i nazvana po njoj jer na turskom jeziku ruža glasi đul. Sve pesme u „Đulićima“ su iz domena ljubavnih, ponekad i pomalo lascivnih ili pak opisnih romantičarskih pesama. Najpoznatije pesme iz ove zbirke su „Ala je lep ovaj svet“, „Tijo noći“, „Sanjam li te“, itd.
Nažalost, nakon ljubavne i bračne sreće, radosti zbog rađanja dece, plodova te velike ljubavi, usledila je velika tragedija. Prvo su umirala tek rođena deca, a zatim i sama Ruža. Jedino je ostala ćerka Smiljka. Druga zbirka nosi naziv „Đuliži uveoci“. Sve pesme u ovoj zbirci su elegije, a u nekima od njih se pesnik filozofski pita o smislu života. Ipak, primećuje se da i pored sveopšte tragedije koja ga je zadesila, Zmaj ne generalizuje i ne apsolutizuje nesreću. Ona je samo njegova lična, ali ne i opšteljudska.
Sve Zmajeve pesme u ovim zbirkama su jasne, čiste i u njima se ne primećuje hermetičnost. Sva osećanja dopiru do čitaoca jer je Zmaj oduvek bio u stanju da svoja najtananija osećanja pretoči u stihove koje če razumeti najobičniji čovek.
Druge dve poznate Zmajeve zbirke su „Snohvatice“ i „Devesilje“. „Snohvatice“ je štampao 1895. godine, a „Devesilje“ 1900. Pesme u prvoj zbirci su prožete narodnim motivima i tu se primećuje uticaj usmene tradicije.
Zmaj je oduvek imao potrebu da se oduži svom narodu i da na neki način podstakne njegov duh i da ga okrepi. Iza njega su ostale sjajne rodoljubive pesme, poput „Svetlih grobova“, „Tri hajduka“ i „Vile“.
Sjajne političke i satirične pesme su uglavnom bile uperene protiv obrenovićevskog režima. Zmaj je veoma duhovit i ima britko pero. Mnoge od ovih pesama su i dan danas aktuelne: „Jututunska juhahaha“, „Jututunska narodna himna“, itd.
Kada su u pitanju misaone pesme, njih i nema tako puno kod Zmaja.
Ono po čemu je Zmaj najviše poznat i upamćen jeste njegov rad u okviru književnosti za decu. Skoro da nema generacije koja nije u detinjstvu učila, čitala i slušala neku od Zmajevih pesama.
U svim pesmama za decu se vidi iskrena i nepresušna ljubav prema najmlađima, potpuno prilagođavanje njihovom mentalnom uzrastu i načinu na koji poimaju svet, i jedno ogromno razumevanje za sve njihove nestašluke.
U listu „Neven“ je objavljen najveći broj njegovih pesama za decu. Izdavačka kuća Srpska književna zadruga“ je štampala 1899. godine zbirku Čika Jova srpskoj deci i 1901. godine Čika Jova srpskoj omladini.
Prva pesma za decu koju je Zmaj objavio jeste pesma „O Gaši“. Druge poznate pesme za decu su: „Pačija škola“, „Taši, taši“, „Materina maza“, „Žaba čita novine“, „Zima, zima, e pa šta je“, „Zeka iz jendeka“, itd.
Jovan Jovanović Zmaj ili Čika Jova Zmaj
Srpski pesnik i lekar
Rođen: 6. decembra 1833. godine u Novom Sadu
Umro: 14. juna 1904. godine u Sremskoj Kamenici
Najveći i najplodniji pesnik srpskog romantizma
Najpoznatija dela: „Đulići“, „Đulići uveoci“, „Snohvatice“, „Devesilje“, „Čika Jova srpskoj deci“.
Osnivač i urednik časopisa: „Starmali“, „Neven“, „Javor“, „Žižu“.
