Nikola Tesla vodi poreklo iz jedne pogranične zadruge čije je prezime nekada bilo Draganić. Negde do prvih decenija 18. veka ova zadruga se iselila u Hrvatsku i tamo je nastalo ime Tesla.
Ovo ime je upućivalo na zanat – tesarski zanat i na sekiru za drvo koja je imala široko sečivo pod pravim uglom u odnosu na dršku. Preci Nikolini su, kako se kaže, dobili ovo ime zbog toga što su im zubi ličili na ovu alatku.
Preci Nikole Tesle
Deda našeg pronalazača je rođen 1789. godine. Nosio je isto ime – Nikola. Bio je vodnik u Napoleonovoj ilirskoj vojsci između 1809. i 1813. godine. Kao i ostali Srbi koji su živeli na području Hrvatske, deda je bio počastvovan time što je mogao da se bori za cara koji je težio da ujedini balkanske zemlje i da zbaci austrougarski okrutni režim.
Tesle su poticale iz oblasti koja je bila poznata pod imenom Vojna granica i koja je išla od Jadrana do Dunava. U okviru Vojne granice se nalazila i pokrajina Lika, gde je naš veliki pronalazač rođen.
Nikola Tesla (deda) se 1815. godine oženio Anom Kalinić, ćerkom istaknutog oficira. Kada je ideja o Iliriji doživela propast, preselili su se u Gospić, gde su zasnovali porodicu u civilizovanom okruženju.
3.februara 1819. godine rodio se pronalazačev otac – Milutin Tesla. On je bio jedno od petoro dece i pohađao je nemačku osnovnu školu jer je samo ta škola postojala u Gospiću. Zajedno sa bratom Josipom upisao je austrougarsku vojnu akademiju. Bio je veoma osetljiv i bunio se protiv sitničavosti kojom je obilovao vojni život. Odlučio je da napusti vojnu akademiju i počeo da se bavi politikom, poezijom, da bi na kraju postao sveštenik.
Stric pronalazačev, Josip, postao je oficir, a kasnije i profesor matematike na vojnoj akademiji u Austriji.
Milutin Tesla je bio pod uticajem Vuka Karadžića i širio je jugoslovensku ideju pišući po lokalnim novinama pod pseudonimom Srbin Pravičić. Zalagao se za društvenu jednakost među ljudima, za obavezno obrazovanje za decu i otvaranje srpskih škola u Hrvatskoj.
1847.godine Milutin Tesla se oženio Đukom Mandić koja je poticala iz ugledne srpske porodice. Njen deda Toma Budisavljević bio je dostojanstveni sveštenik sede brade koga je i sam Napoleon odlikovao francuskom medaljom časti, a Soka Budisavljević, Đukina majka, takođe se udala za sveštenika Nikolu Mandića koji je poticao iz ugledne svešteničke i vojne porodice. Njihova kćer, Đuka, koja se rodila 1821. godine, bila je Teslina majka.
Milutin i Đuka Tesla su živeli u Senju osam godina i tamo im se rodilo troje dece: Dane, Angelina i Milka. Majka Đuka je bila ponosna na sina Daneta koji je imao izuzetno fotografsko pamćenje.
Zahvaljujući mudroj propovedi o radu, zbog koje ga je arhiepiskop nagradio posebnom crvenom lentom, Milutinu je dodeljena pastva od četrdesetak domova u idiličnom zemljoradničkom seocetu Smiljanu, udaljenom svega desetak kilometara od Gospića.
Detinjstvo Nikole Tesle
1856.godine rodilo se u Smiljanu njihovo četvrto dete – Nikola Tesla, a posle tri godine i Marica koja će postati majka Save Kosanovića, prvog jugoslovenskog ambasadora u SAD. Ona je najviše doprinela osnivanju Teslinog muzeja u Beogradu.
Selo Smiljan je bilo idealno mesto za dečakovo odrastanje. Nikola ili Niko, kog su uglavnom podizale dve starije sestre, imao je idilično detinjstvo. Odlazio je sa braćom na obližnji potok da pliva i hvata žabe u leto i da gradi brane u jesen, uzaludno pokušavajući da zaustave redovno plavljenje zemlje.
Omiljena zabava im je bio vodenični točak koji se ravnomerno okretao. To je bila naprava koja je sadržala suštinsku zamisao od koje će kasnije nastati Tesline parne turbine bez lopatica.
1863.godine, porodicu Tesla je zadesila teška tragedija. Brat Dane je jahao konja koji ga je zbacio i Dane je podlegao povredama. Porodica se nikada nije sasvim oporavila od toga. Zbog Danetove prevremene smrti, roditelji su postali neutešni. Pogođen bratovom smrću i roditeljskim odbacivanjem, posebno majčinim, kao sedmogodišnjak je pobegao od kuće i sakrio se u nepristupačnoj planinskoj kapeli i tamo proveo noć dok ga nisu pronašli.
Rano obrazovanje Nikole Tesle
Posle ove tragedije, otac Milutin je bio unapređen i data mu je parohija u crkvi u Gospiću. Porodica se preselila u gradić, a otac je počeo da predaje veronauku u mesnoj gimnaziji. Nikola je stasao za školu i tu je počelo njegovo formalno obrazovanje.
Nikola se teško prilagođavao gradskom životu jer mu je nedostajalo imanje i idilični život koji je nekad vodio. Uz to, doživljavao je košmare zbog Danetove smrti. Negde u to vreme počeo je da doživljava ono što se danas naziva vantelesnim iskustvima, iako im nikada nije pridavao mistično ili paranolmalno značenje.
Tesla je imao veliku moć fotografskog pamćenja da mu je katkada neka od sestara morala pomoći da razluči šta je privid a šta stvarnost. Njegove misli često je prekidalo mučno blještanje svetlosti. Te psihoneurološke smetnje pojavljivale su se do kraja njegovog života. Taj problem je pripisivan kasnije njegovoj pronalazačkoj sklonosti. Mogao je da upotrebi sposobnost slikovitog dočaravanja da bi uobličio svoje raznovrsne tvorevine, pa da ih čak i pokrene i preobliči u svom umu, pre nego li ih stavi na papir i realizuje u stvarnosti.
Dok je pohađao osnovnu školu, Nikola je dobio posao u mesnoj biblioteci u Gospiću. Posao mu je bio da razvrstava knjige. Otac mu je zabranjivao da čita noću da mu se oči ne bi previše naprezale pri slabom svetlu. Nikola bi ukrao nekoliko sveća, zatvorio bi proreze na vratima sobe i nastavio da čita tokom noći.
Od 10. do 14. godine pohađao je Realnu gimnaziju. Bila je to nova ustanova sa veoma dobrom nastavom fizike. Sam Nikola Tesla je govorio da se za elektricitet zanimao gotovo od početka svoga obrazovanja. Čitao je gotovo sve što mu je palo pod ruku iz te oblasti, vršio eksperimente sa baterijama i indukcionim kablovima, itd.
Tesla je takođe počeo da eksperimentiše sa vodenim turbinama i motorima koji su koristili energiju poteklu od razlike u vazdušnom pritisku. Njegov cilj bio je perpetuum mobile koji bi funkcionisao održavanjem stalnog vakuuma, a kao pogon bi koristio, poput vetrenjače, snagu nadolazećeg vazduha. Nadao se da će to kretanje neprekidno okretati generator.
1870.godine kada je imao 14 godina, Nikola Tesla se preselio u Karlovac. Tamo je živeo sa svojom tetkom Stankom i njenim mužem, pukovnikom Brankovićem. U Karlovcu je učio jezike i matematiku. Na njega je najveći uticaj imao profesor Martin Sekulić, nastavnik fizike.
Kada je maturirao, vladala je epidemija kolere. Tesla se razboleo i bio vezan za postelju 9 meseci.
Nakon oporavka, porodica je odlučila da ga pošalje na Politehničku školu u Gracu, u Austriji.
Studentski dani od 1875. do 1882.
Politehnička škola u Gracu je bila jedna od najnaprednijih škola u regionu.
Tesla je pohađao kurseve iz aritmetike i geometrije kod profesora Rognera, predavača poznatog po svojoj teatralnosti; teorijsku i eksperimentalnu fiziku je slušao kod pedantnog nemačkog profesora Pešla; a integralni račun kod profesora Alea.
Profesor Ale je bio najbrilijantniji predavač koji je pokazao posebno interesovanje za Teslin napredak i često je ostajao sat ili dva duže u učionici da bi mu zadavao da rešava probleme, čime je Tesla bio oduševljen.
Pored ovih kurseva, Tesla je slušao i analitičku hemiju, mineralogiju, mašinstvo, botaniku, teoriju talasa, optiku, francuski i engleski.
U to vreme, sobu je delio sa Kostom Kulišićem koji je kasnije postao profesor filozofije u Beogradu.
Tesla je učio preko 20 sati dnevno i usmerio se na tehniku. Učio je i jezike, kao i filozofiju i književnost. Čitao je Dekarta, Getea, Šekspira, Spensera.
Imao je pravu maniju da dovrši sve što god započne. U sebi je posedovao veliko samoodricanje i odlučnost.
Kada se vratio sledećeg leta kući sa svim položenim ispitima sa najvišom ocenom, roditelji su pokušavali da ga ubede da ostane u Gospiću jer su profesori krišom pisali njegovom ocu da se plaše da bi mladić mogao da naruši zdravlje opsesivnim i napornim učenjem.
Nastao je veliki razdor između oca i sina, a delimično i zbog toga što je ukinut Karlovački vojni okrug pa više nije mogla da se dobije stipendija.
Ipak, Tesla je nastavio svoje studije, pa čak rešio i da se kocka, igra karte, bilijar i šah kako mu se drugovi ne bi podsmevali da samo uči i druži se sa profesorima.
U drugoj godini, na časovima fizike profesora Pešla, prvi put je video Gramov dinamo jednosmerne struje koji je došao iz Pariza. Uz njega je stigao i uobičajeni komutator, uređaj koji je prenosio struju iz generatora u motor.
Kada je profesor Pešl prikazao savremenu opremu, Tesla je gotovo intuitivno zaključio da komutator nije neophodan kao i da bi se i naizmenična struja mogla nesmetano koristiti. Glasno je izrazio svoje mišljenje, koje je u to vreme zvučalo sasvim fantastično. Ostatak predavanja, profesor je iskoristio kako bi detaljno objasnio zbog čega je taj cilj neostvariv. Da bi to dokazao, osramotio je svog studenta isključivši “suvišni” komutator i sa odglumljenim iznenađenjem primetio da generator više ne radi.
Tesla će naredne četiri godine provesti opsednut time kako da dokaže da profesor nije u pravu.
U isto vreme postojao je još jedan izum na kome je Tesla radio pod mentorstvom profesora Alea. To je bila mehanička letelica.
Do treće godine studija, Tesla je zapao u teškoće. Pošto je po znanju prevazišao svoje školske drugove, osetio je dosadu i osujećenje zbog toga što nije mogao da pronađe rešenje za problem naizmenične struje. Počeo je još više da se kocka, ponekad i 24 h bez prekida.
Došao je ispitni rok, a Tesla je bio nespreman. Molio je za odlaganje, ali je odbijen. Nikada nije diplomirao na austrijskoj Politehničkoj školi i nije dobio ocene za poslednji semestar. Najverovatnije je bio izbačen. U strahu da će roditelji to otkriti Tesla je nestao bez reči. Krišom se spakovao i otišao u Maribor krajem proleća 1878. godine u potrazi za poslom.
Našao je posao kod jednog ineženjera, ali je taj posao bio kratkog veka. Nastavio je da putuje i došao u jedno malo primorsko mesto.
Otac je uspeo da sazna gde se nalazi i porazgovarao je sa njim te ga ubedio da pređe na neki drugi univerzitet. Vratili su se zajedno u Gospić.
1789.godine mu umire otac, a Tesla 1880. god odlazi u Češku da ispuni očevu želju i nastavi školovanje. Upisao se na fakultet Karl Ferdinand u Pragu.Veliki uticaj na njega imao je profesor Ernst Mah.
Pred kraj fakulteta Tesla je uspeo da načini značajne korake u rešavanju problema naizmenične struje i odvojio je komutator od mašine, te je proučavao pojave sa novog gledišta.
Blistavi um i izumi
Između 1881. i 1882. godine Nikola Tesla je živeo i radio u Budimpešti u Centralnom telegrafskom uredu. Na tom mestu je započeo njegov pravi izumiteljski period. Usavršio je poseban aparat za pojačavanje glasa, odnosno signala u telefonskoj slušalici.
U februaru 1882. godine, dok je u parku šetao sa svojim prijateljem Antalom Sigetijem, imao je gotovo mistički prikaz rešenja dugogodišnjeg problema – obrtno magnetno polje. Recitujući stihove iz Geteovog Fausta, Tesla je štapom na pesku iscrtao dijagrame koje je šest godina kasnije prikazao pred Američkim institutom elektroinženjera. Mašina za naizmeničnu struju ili obrtno magnetno polje je za prenos električne energije koristila dva kola, umesto uobičajenog jednog i tako je stvarala dve struje sa faznom razlikom od devedeset stepeni.
1883.godine prešao je da radi u Edisonovoj električnoj kompaniji u Parizu. Tamo je bio odmah zapažen kao čovek sa genijalnim umom i dobio je ponudu da ode u Njujork u sedište kompanije, odnosno u Edisonovu laboratoriju. Tesla je to vrlo radosno prihvatio.
Tesla u Njujorku
1884.godine Tesla je stigao u Njujork i tu kreću da se nižu njegova epohalna otkrića iz oblasti elektrotehnike i fizike. Otkrio je naizmeničnu struju, indukcioni motor, obrtno magnetno polje, transformator, radio i telekomandu radiotalasa, itd.
Na žalost, njegova velika otkrića dovela su do razmirica sa samim Edisonom. On je bio mišljenja da budućnost prenosa energije leži u naizmeničnoj struji. Uz to, Teslin rad u ovoj kompaniji nije bio plaćen onoliko koliko je trebalo.
Odlučio je da 1885. godine napusti Edisona i pokrene svoju kompaniju koja se zvala Tesla Arc & Light Co.
U svojoj kompaniji Tesla je pravio svoje prve motore, kao i generatore naizmeničnih polifaznih struja.
6.maja 1885. godine objavio je svoj prvi patent i prijavio ga Američkog patentnom zavodu. Bio je to komutator za električne dinamo mašine.
Nakon ovog patenta usledili su i novi. Između 1887. i 1890. godine prijavio je najpoznatije patente koji su spadali u oblast polifaznih naizmeničnih struja. Svoje pronalaske je javno prikazivao u Američkom institutu elektroinženjera.
16.maja 1888. godine držao je predavanje “Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje”. Na ovom predavanju su bili ljudi iz kompanije Vestinghausa koji su odmah odlučili da otkupe sedam Teslinih patenata.
Tesla i Vestinghaus
Džordž Vestinghaus se obogatio izumom vazdušnih kočnica za vozove. Ipak, nije se bavio samo železnicom. Otac mu je bio pronalazač sa šest značajnih patenata za poljoprivredne mašine. Sa bratom Henrijem, Džordž se veoma rano upoznaje sa uređajima poput akumulatora i lajdenske boce. Bio je čovek bogatog iskustva i vizionar i znao je da je budućnost u električnoj energiji.
Krajem jula 1888. godine, Tesla je vozom otputovao u Pitsburg da se sastane sa Vestinghausom radi prodaje patenata.
Vestingaus je Tesli ponudio 5.000 dolara u gotovini za pravo u trajanju od 60 dana, 10.000 po isteku tog roka ako kompanija odluči da otkupi patente, tri gotovinske uplate od 20.000 dolara u periodima od šest meseci, 2.5 dolara po vatu na ime honorara i dve stotine deonica Vestinghausove kompanije.
Tokom pregovora Tesla je pristao da se preseli u Pitsburg da bi pomogao prilikom konstruisanja motora. Tada je počeo njegov život u hotelima i od tog životnog stila više nije odstupao.
Po Teslinim patentima, Vestinghaus je odlučio da finansira izgradnju prve električne centrale za naizmeničnu struju na Nijagarinim vodopadima.
Elektrana na Nijagarinim vodopadima
Elektrana na Nijagarinim vodopadima je puštena u rad 15. novembra 1896. godine. To je bila prva hidroelektrana koja je uvela naizmenične struje do grada Bafalo. Sve mašine koje su u nju ugrađene su napravljene po patentima indukcionog motora i sistema polifaznih struja Nikole Tesle.
Za prenos energije na daljinu od 35 km su korišćeni transformatori koji su imali snagu od 1 megavata, dok je napon na dalekovodima bio 11.000 volti. Te noći, između 15. i 16. novembra 1896. godine, Bafalo je zapljusnula prva količina električne energije koja je proizvedena na ovaj način. Snaga od 750 kilovata je stigla u gradsku železničku kompaniju u Bafalu, a ubrzo posle toga, stanovnici Bafala su poručili pet puta više snage.
U narednim godinama se povećavao broj generatora, a mreža je otišla sve do Njujorka.
Da je održan ugovor po kome je Vestinghaus trebalo da plaća Tesli po 2.5 dolara za svakih 750 vati, on bi bankrotirao, pa je Tesla pocepao ugovor i tako izrazio zahvalnost osobi koja je razumela njegovu viziju.
Prvi povratak u Evropu nakon odlaska u Ameriku
Tesla se prvi put vratio u Evropu u septembru 1889. godine. Bio je na Svetskoj izložbi u Parizu koja se održavala u čast stogodišnjice francuske Revolucije. Neposredno pre izložbe bila je završena gradnja Ajfelovog tornja, pa je Tesla prisustvovao svečanom otvaranju.
Predavanje u Londonu 1892. godine i smrt majke
Na poziv Kraljevskog instituta i Instituta elektroinženjera u Londonu, Tesla je u februaru mesecu 1892. godine održao predavanja “Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog napona i visoke frekvencije”. Predavanje je trajalo više sati i obuhvatalo je niz eksperimenata. Publika je oduševljeno slušala i gledala Teslu i bez daha pratila ono što je on sa svojim darom za besedništvo govorio.
Odmah posle predavanja u Parizu koje je održao 19. februara 1892. godine, saznao je da mu je majka veoma bolesna i odlučio je da krene u Gospić. Kako se tvrdi, majka Đuka je umrla dan nakon što je Tesla stigao kod nje.
Posle toga, Tesla obilazi Zagreb, Varaždin, Budimpeštu i Beograd.
Teslu je u Beogradu dočekao na železničkoj stanici kralj Aleksandar i tom prilikom mu uručio orden Svetog Save prvog stepena. U njegovu čast napravljen je banket na kome je govorio i pesnik J. J. Zmaj koga je Tesla voleo.
Nakon ovoga, Tesla se i dalje nije zaustavljao. Izučavao je rendgensko zračenje, radio-tehniku i svetu podario još mnogo patenata. Smatra se da ih je ukupno bilo preko 700.
Jedinica za jačinu magnetne indukcije nosi ime Tesla u njegovu čast.
Nikola Tesla je preminuo 7. januara 1943. godine u Njujorku u svojoj hotelskoj sobi.
Teslini izumi
Najveća zasluga Nikole Tesle jeste uvođenje naizmenične struje u opštu upotrebu.
Svi njegovi izumi koji su zasnovani na naizmeničnoj struji su bili temelj za kompletan dalji razvoj elektrotehnike.
On je bio izumitelj indukcionog motora, generatora i transformatora za struje visoke frekvencije, trofazni sistem za prenos električne energije, itd.
Tesla je konstruktor visokofrekventnih alternatora koji su osnova emisionih radio-stanica, kao i izumitelj principa rezonancije za radio-veze i sistema za bežično upravljanje i predaju znakova na daljinu.
Na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. godine, ceo jedan salon je izdvojen za polje električnih dostignuća, a Tesla je sa Vestinghausom pokazao posetiocima sistem naizmenične struje i pri tome osvetljavao kompletnu svetsku izložbu.
Na ovoj izložbi je prikazivao i svoje fluorescentne sijalice kao i Kolumbovo jaje. Zahvaljujući principu obrtnog magnetnog polja i indukcionog motora, bakarno jaje se obrtalo i postavljalo na vrh.
Ime i prezime: Nikola Tesla
Datum i mesto rođenja: 10. jul 1856. selo Smiljan, Austrougarska carevina danas Republika Hrvatska
Veroispovest: pravoslavna
Roditelji: Milutin Tesla i Đuka Tesla (rođena Mandić)
Zanimanje: naučnik, pronalazač, filozof, erudita, izuzetan čovek koji je unapredio razvoj civilizacije.
UNESCO je 2003. godine uvrstio Teslinu arhivu u međunarodni registar Pamćenje sveta.
